Izlet u Jajce - 1.dan (petak)

Jagoda se javila u sridu navečer. Idu u Jajce za Uskrs! Kod Nikoline mame, gospođe Ane. Pita oćemo li s njima. Zatečeni smo! Izlet u inozemstvo! Super! Hvala! A gospođu Anu znamo od prošloga lita. Ta žena je posebna. I nadasve draga i obrazovana. Pametna.

Bilo bi lipo ić! Nisan nikad bija! A i odmorija bi se! Ali…niman pasoš! Isteka mi je ima 4 godine. Nisan se nigdi maka pa mi i nije triba. A šta ću sa materom? Ne more ostat sama 4 dana! Javit ćemo sutra.

Zovem Nenu i Margitu. Nema problema, oni će povirit mater! Ajte, kažu. A i Vinko dolazi iz Zagreba.

Doznajen da mi pasoš i ne triba. Može i osobna. Sa slikon! Ali, ima još jedan problem. Mirjana neće u Jajce bez novih očala. Za blizu i nadaleko! I to sa pametnim caklima koji sami potamne kad su na svitlu, a posvitle u mraku. Enti očale. Zadnji put kad smo ono tribali ić na Biokovo, ni čut bez nove frizure! Ove ekskurzije će me bacit u inkanat! Morat ću samo za pripreme vazest dugoročni kredit!

Na Veliki petak velike pripreme. Mirjana se redi ka da gre na svatove. Ali mora ona nosit i svoju spizu! Nigdi bez nje njanci jedan dan! Nakrcala je cili boršu! Uziman najvažnije: dokumente i fotoaparat. I pineze, naravski! Primaju li kune?

Izašli smo ih čekat po ure prije! Ova veća borša je za spizu!

Je li potamniju na suncu? Još najboje da ne potamniju za te šolde!

Evo ih, dolaze u 1,15. Jagoda i Nikola su uvik u dobroj formi.

Pozdravljamo se i odma prašimo!

Pridružite nam se i vi!

Nikola me odma upoznaje sa planom puta.

Ruta je: Split – Trilj – granični prijelaz Kamensko – Tomislavgrad – Kupres – Bugojno – D.Vakuf – Jajce!

Do Jajca ima oko 200 km i sa zaustavljanjem doć ćemo do 5 pozapodne.
I vrime će bit lipo.

Gledan kartu:

Karta puta kroz BiH

Za oko uru vrimena smo prid graničnim prelazom! Jagoda nam traži osobne. Ka da je ona carina! Na osobnim nan još piše rok trajanja. Dobro je! Još me nisu otpisali!

Carina na našoj strani..

i na BiH strani..

I jedni i drugi su najprije pogledali osobne, pa nas.. i onda nam zapivali: Doviđenja, sritan put…, a mi njima uzvratili: Hvala, i drugi put!

Uskoro jurimo uz Buško Blato prema Tomislavgradu…

Buško Blato: penjemo se uz istočnu stranu

Brzo smo prid Tomislavgradom.! Vidi! Ima i zaobilaznicu! Mi ćemo ravno, prema Kupresu!

Kupres je ravno ispid nas, a kupreško polje livo i desno. Cesta za nagazit do daske…

Penjemo se! Prolazimo pored skijaškog centra. Vide se skijaške staze. Još ima po koja krpa sniga. Ovdi snig zna iznadit i u 6. misecu!

Skrećemo do hotela Adria Ski na visini od 1100 m. Prazan je! Nima nikoga! Ovi auti će bit od konobari!
Vrime je super. Sunčano i toplo. Bit će barem 15 stupnjeva! Skidamo jakete!

Popili smo kavu u praznom restoranu , malo se protegli i nastavili dalje.

Odma ispod hotela su izgrađeni ovi bungalovi. Mora da su i oni ove zime bili prazni ka i hotel. Bit će vlasnici jidni na globalno zatopljenje! Moredu lako i propast, a investicija se pokazat ka potpuni promašaj. Ko zna!?

Prolazimo kroz Kupres. Grade veliku crkvu! Sa dva tornja – zvonika. Izgledaju ovako ka dvi lansirne rampe!

Nakon šta smo prošli kroz tunel na vrhu kupreške visoravni, spuštamo se prema Bugojnu!

Na izlazu iz Bugojna skrećemo livo i vozimo se dobrom cestom prema Donjem Vakufu. Već nas prati rijeka Vrbas koja se uliva gore u Savu. Otkako ne radi kožara, Vrbas je ponovno čista rijeka! – kaže nam Nikola.
U Donjem Vakufu pokazuje nam hotel koji je adaptirao 1986. godine.

Okružuju nas strme i tamne planine. Nikola vozi brzo i sigurno. Vidi se da dobro poznaje ovu cestu, ali i ove planine. Jednom se mora zbog kvara auta spuštati noću sam sa planine do ceste. Jednom ga je i medvjed ganjao!

-Sa medom ovdi nema šale. Kako sam tada letio!! I gaće sam raspara! Nisam se ima vremena ni okrenit –priča nam je Nikola.

Je, istina je! Sićan ga se!

Uz ovu cestu su i njegovi prvi građevinski uspjesi:

Most na rijeci Vrbas...

A u mistu Bravnice stoji još uspravno silos, ponos Nikolinog građevinskog umijeća.

U daljini vidimo Nikolin silos

- Jedan od tada najuvaženijih građevinskih stručnjaka, ing. Stojadinović je govorija da taj silos mora past zbog njegove visine -kaže nam Nikola. A on i danas stoji! I to uspravno! Uvjerili smo se u to! Bravo, Nikola majstore!

I mic po mic, uz razgovor i pokoju šalu, Jajce nam je sve bliže. To osjećamo po Nikoli. Nekako je življi, sve više priča i opisuje sve i sa live i desne strane ceste. A ja sniman li sniman. Ako ovako nastavim brzo ću ostat bez memorije i baterije, a onda san ka bez ruk. Jer, zaboravija san rezervnu bateriju i memoriju! Morat ću sve brisat za snimit Jajce! Eto zašto ja ne volim putovat! Uvik me uvati neka nervoza prid putovanje. I uvik nosin dvi borše više! I uvik ništo zaboravin!

I konačno, evo ga! Jajce!

Na ulazu u Jajce prilazimo priko mosta! Šta je sad ovo!? Ma kome je ovo palo napamet usrid grada stavit ove fumare šta rigaju ovi gusti dim? Omar san upisa jedan minus!

Nikola nam kaže da je tu tvornicu fero-silicija i fero-kroma još napravila Austrougarska monarhija davne 1897. godi. A njen proizvod se koristi i danas za izradu – ma ne biste pogodili ni iz sto puti – cijevi za puške i tope! A kako su samo Austrijanci bili pametni! Znaju oni kome će to tribat! Saznajen da tvornica zapošljava danas puno Jajčana i Jajčanki i da je egzistencija mnogima. Ma isto, nije mi je drago ovod vidit. A tada nisan ni bija svjestan koliko će je puti morat moje oči gledat ovih dana.

Na ulazu i lipa dobrodošlica:

Ovo desno je Medvid kula!

Fala in! Svaka čast!

Omar san vidija da je Jajce razbacano po okolnim brdima i da je sve uzbrdo – nizbrdo!
Prolazimo pored hotela i velikog robnog centra Tropic.

Jagoda nam prstom pokazuje Sunčaninu i Viborovu osnovnu školu sakrivenu iza jedne velike vrbe ravno isprid nas.

Mora da su tu učila opasna dičica kad su in školu tako izbužali i užgali!? Posebno san jidan kad vidin uništene škole!

Malo iznad bivše škole skrećemo livo u našu ulicu. Nekad se zvala Zadarska, a sada je Srebrenička. Ma odma mi se svidila. Kuće su nekako lipe i vesele. Iako su iste, po nekim detaljima svaka izglada drugovačije.

Srebrenička ulica

Nikola je zaustavija konje točno u 5 uri!

Priko puta je odma stan gospođe Ane...

Uskoro je svi srdačno pozdravljamo. A i ona nas! Nestrpljivo nas očekuje!

Susret majke i sina..

Nakon što smo se smjestili i malo odmorili, gospođa Ana nas poziva za stol. Danas je Veliki petak. Pripremila je pastrmke! Ja inače ne volim pastrmke, ali ove su bile baš dobre. Svježe ulovljene u Plivi. Potočarke! I Mirjana ih je pohvalila!

Jagoda mi pokazuje što ćemo bumbit. Nemam ništa protiv Ždrepčeve krvi!

Pije li se vino na Veliki petak? "Naravno da se pije" – kategoričan je Nikola. U narodu je poznata uzrečica: "Koliko popiješ crnoga na današnji dan – toliko dobiješ krvi!" Neki i nisu sigurni! Konzultiramo Split. Pijte – javlja moja mater! Potvrđuje Nikoline riči! Lipo bogami! Ko će nas sad moć zaustavit!!

Završili smo sa kajmakom, sirom i hurmašicama.

Večera je bila super! Hvala gospođo Ana! Naravno, Ždrepčeve krvi nije nedostajalo. Mirjana mi broji čaše, a ja joj spomenem ono o krvi! Nakon toga nima više argumenti i ne more me zaustavit!

Pridružija nas se ovaj put i Nikola. Čaj će pit drugi put!

Prelazimo u dnevni boravak…

Na zidu je slika. Pozdravljam nevistu Sunčanu i brata joj dr. Vibora Laketu! Ove dvi cure desno ne poznajem, a da se ne uvridu i njih pozdravljam. Ma nije to zbog vina..

Sa balkona se vidi dvor i igralište. Dičica jure za balunon ali ne viču ka naša dica. U dvoru, ispod balkona vide se drva. Ovdi se rano počinje ložit i mnogi već spremaju drva za slijedeću zimu. Iscipana drva su lipo složena i svaki stan ima svoju jarpu. I niko nikome ne krade! Puno pošten svit! I gospođa Ana ima svoju jarpu. Sutra ćemo Nikola i ja malo cipat drva za jačanje mišića. Mora mater spremit za zimu!

Dičje igralište.. I Nikola je ovod igra na balun!

I sa balkona se vidi zapaljena škola...

I tvrđava u daljini. Sutra ćemo je razgledat!

Vidim opet dim..

Tek san sad ćutija zrak! Ka da cili grad loži garbun ili da gori bakelit. Domaći se svit na to naviknija. Meni nije ništa drag taj gusti bili dim! Odma san ih kužnija! Računaju: pustat ćemo bili dim, a ne crni pa će narod manje ronzat. Jer bili dim je ka lipje vidit!Dođe ka ukras! Koja šporka politika!

Spušta se noć i postaje friško. Ovdi su jutra i noći hladne, a po danu zna bit toplije nego kod nas doli.

Idemo prošetat! Noćno razgledavanje Jajca! Bolje ćemo zaspat poslin večere!

Tropic noću...

Prolazimo glavnom ulicom Hrvoja Vukčića Hrvatinića. On je glavna povijesna faca u Jajcu! Osnivač Jajca! Izgradija in je Tvrđavu za obranu od Turaka!
Kao i svugdi, puno je kafića iz kojih zaudara mužika. Nije po mome guštu!

Mostom prelazimo na drugu stranu Plive….

pa se vraćamo opet na glavnu aveniju. Na jednom oglasnom mistu Jagoda je vidila poziv za u disko! Stala je ka ukopana…

Jedva smo je odvratili od nauma. "Imaš lepih pesama i na TV" – Nikola je umiruje!

Ponudili smo joj alternativne sadržaje, ali se izvukla da je umorna!

Napravili smo dobar đir i vratili se doma. Čuje se tišina! Tako je sve mirno! Sutra nas čeka naporan dan! Pun program ujutro i popodne!

Vanka je apsolutna tišina. Ka u gluvoj komori! Zaspali smo ka coki.

Nastavja se...