Fascinating

Tjelovo je! Praznik je! Idemo do Zvjezdarnice na Mosoru! Nisan nikad bija na Zvjezdarnicu! Možda vidimo koju zvizdu! Baš bi to bilo super! Malo isprid Sitno Gornjeg skrećemo desno na makadam prema Zvjezdarnici. Put i nije tako loš! Uskoro je vidimo na vrju!

I evo nas prid vratima:

Nima nikoga! Zvjezdarnica ne radi! En ti pegule. Ma kako to ne radidu? Ma tribali su znat da mi moremo doć.


Ala ča san bija jidan! Oli neću moć do zvizda! Ne moren se pomirit sa stvarnošću.

Ekipa se odma bacila parit oči lipoton svuda uokolo.

Sa sjeverne strane se uzdiže Mosor, a ispod nas je Dubrava...

Nikola se popeja da bolje vidi...

u daljini Sitno Gornje...

Na jugu su Srinjine i oni ružni kamenolom. Drago mi je ča su ga judi zatvorili. Bilo je skoro na nože!

a prema zapadu se vidi i Split u magli...

Sve okolo je uredno i čisto. Odma smo vidili kamere po objektu! Sigurno smo već snimljeni! Pozdravljamo posadu koja ce sutra doć u smjenu.

a po ovoj kućici mora bit da ovaj objekat čuva i medvid!

One još ne mogu odvojit pogled. Jagoda se ipak okrenila, a Mirjana neće pogledat prema kameri. Uživa u prizoru.


A di je Nikola? Ma opet je za tren nesta. Eno ga iza jednog objekta! Sigurno bere cviće!

Pokazuje nam ča je ubra. Gospinu travu, oli ti kantarion!

Napravit će on likariju za ličit svakakve rane! I tjelesne i duševne!

Zapravo je svudi okolo puno poljskog svića. Ima i majčine dušice..

i vriska

Ponjuši Jagodo kako miriše ovi vrisak...

I Jagoda je ubrala buketić!

Mogla bi Jagoda i ravno na modnu reviju!

Ajde Jagodo, snimi nas! I dok se ona namištala, Mirjana mi je pobigla iz kadra...

Vidila je mali vrt ...

Vrime se počelo kvarit. Sa Mosora se zacrnilo. Oblaci se spustili i počelo je i grmit. Zapuva je vitar! A mi ogladnili! Ma isto se nismo pripali. Namistili smo stole i izvadili spizu.

Nikola je raščerećija ticu i dili pozicije! Mirjana gleda i misli bi li se mašila. Ima ona naravno svoju spizu. Tempeh i alge. I salatu! Bez začina, da se zna! Na ovon zraku na 700 m visine i na poziciji od 43 stupnja 30 ' i 3" geo.širine i 16 st. 37' i 1" geo. dužine pojili bi i vola! Ajme! Samo san malo tempeha u justa stavija. Zbog subjektivnih razloga! Ma isto san popija kapju vina!

Svi vi koji redovito pratite ovaj blog već morete pogodit ča se je posli ovega bogatog ručka dogodilo. Nikoli je, naravski, pa tlak i mora je malo prileć!




Bili smo jidni ča nima ništa od zvizd! Ma kako smo mogli samo tako falit. Kad ćemo opet doć? A onda je i mene privalilo! Valjda je to od vina i čistog zraka! Pa san u kratki, fascinantni san!

"Vidija san" kako se Nikola uvatija posla, tj. nove igračke Black Barry-ja. Čuja san ga di s nikin razgovara. Na engleskom!

Ajde, spremite se! Dolaze po nas!

Ma ko dolazi po nas? Nikola neće ništa reč. Samo se smijulji! Sve smo lipo vratili na svoje misto i očistili objekt! Judi fala na gostoprimstvu. I skužajte na smetnji!
Uskoro smo čuli zvuk helikoptera! Spustija se ispod objekta na heliodrom.



Ukrcali su nas i odveli. Ma di nas vode? Nikola još kurbanski muči! U helikopteru su nas odma i obukli. Ka astronaute! Asti, oli ipak idemo do zvizda!! Iskrcali su nas u bazu.

Ovo smo mi! S liva na desno: Jagoda, Nikola, ja i Mirjana. Nosimo i vino! Nek se najde. Nismo ga tili ostavit!


Space Shuttle je već upalija motore. Ukrcali smo se! Oli smo sad mogli odustat! Ko nan je kriv. Sami smo ovo tili!

Odjednom san osjetija veliki pritisak u tilu. Ka da mi je neko stavija tegljač na prsi. Zna san! Polijećemo! Pogleda san Mirjanu i uvatija je za ruku. Nija me ništa čula! Skafander mi se prijubija za glavu i oči su mi iskočile. Adio bella!

Uskoro smo sve zaboravili. Divili smo se pogledu....

Ovo ispod nas je Gibraltar...

vidili smo pješčanu oluju nad Afrikon...

i Alpe....

Ovo mora da je Crno more..

a ovo Crveno more...

A onda smo ostali bez glasa gledajući Modru ljepoticu...

Kad smo zakrenili iza kantuna vidili smo onu drugu stranu di je bila noć...

Prekrasna je ova naša balota!

A onda smo vidili ono ča smo i tili....


Najdublji pogled u svemir. Milijarde zvizda, galksija, maglica i crnih rupa...


Uspija san tek sad okrenit malo glavu. Vidija san posadu..

Mirjana mi daje sinjale da pogledan kroz ponistru!
Ima san ča i vidit.

Kometu! I to koju! Halle-Bopp!

Nikola nan tek sad kaže da je ugovorija let do Marsa! Najprije ćemo do Miseca!

Pogled na majčicu Zemlju iza Miseca...

Misečeva površina puna je kratera...

Spustli su nas na jedan da se malo provozamo...


Iskoristija san priliku i iša se po....

Sad smo mogli šta se mene tiče i do Jupitera.

Ovo je ipak samo Mars!

Idemo tražit tragove Marsovaca...

Ti bokca! Gledaju nas...

sa Crvene planete...

Ovi su bili prijateljski raspoloženi. Samo su nan mahnili..

Napravili smo još dva,tri đira okolo. Ma moga nas je iza kantuna pogodit jedan veliki bovan koji je prošiša kraj nas. Kosa nan se od vitra u kacigi zavijorila! Asteroid!! I to koji! Ima u njemu baren 2 km! Neće valjda prema Zemlji!?

Vidili smo još i Crvenog patuljka...

i galaksiju Andromeda...



Isto san se zaželija na majčicu Zemlju vratit. Ča je dosta, dosta je. Vratili su nas uz tresak nazad na Zvjezdano selo. Prenija san se! Sanja li san ja to?

Morali smo ić pod hitno popit kavu! Di ćemo? Na Radmanove mlinice! Spuštamo se u Dubravu pa desno skrećemo na jednu usku cestu. Nikola nije nikad ovod vozija. Tribali bi doć u Omiš. Usput je Nikola sta uz cestu. Oće se umit na izvoru. Pridružija san se! Kako je samo pronaša taj izvor? Izvor se ne vidi sa ceste! Kaže da nikad nije tu bija! Moga bi se zaposlit ka tragač vode u Hrvatske vode! Ne može falit!

Evo, stvarno smo došli u Omiš...

Radmanove mlinice su pune ka šipak...

Jagoda odma traži Nikolu....

a on već toća noge u Cetini...

malo smo se bili i izgubili...

ma isto smo popili kavu...

i uživali u prirodi...

Judi moji, bilo nan je lipo. Priporučan da pojdete i vi na Zvizdano selo. More se i van dogodit mirakul pa da vidite zvizde. Baren u snu!

Pozdrav,

Ivo